U okviru fizikalne medicine manuelna terapija je definisana kao primena različitih specifičnih tehnika i veština, uključujući ali ne ograničavajući se na manipulacije i mobilizacije, nego i tehnike kojima fizioterapeut dijagnostikuje, procenjuje i tretira meka tkiva i koštane strukture u cilju smanjenja bola, povećanja obima pokreta, olaksavanje izvođenja pokreta, smanjenja ili eleminisanja zapaljenskih promena na mekim strukturama, dovodi do relaksacije, poboljšava prokrvljenost i ishranu tkiva, čime se poboljšava funkcija tretirane regije.

Manuelna terapija (manuelna medicina) se može definisati kao sistem posebnih pasivnih manuelnih tehnika i zahvata koji se koriste za uspostavljanje poremećene funkcije zglobova, prvensteno kičmenog stuba, pa i perifernih zglobova, uz neophodnu posebnu premanipulativnu dijagnostiku. Pod poremećajem funkcije u manipulativnoj medicini se podrazumeva tzv. funkcionalna blokada zglobova (teorija subluksacije, teorija o uticaju degenerativnih promena, teorija o uklještenju meniskoida, neurorefleksna teorija).

Zajednička studija kiropraktičara iz SAD-a definisala je manuelne terapije kao „Postupke kod kojih se rukama, direktnim kontaktom sa telom leče (tretiraju) zglobovi i/ili meka tkManuelna terapija se može koristi kao „multi-modal approach” tretman (multimodalni pristup) muskuloskeletnog sistema, može se kombinovati sa kineziterapijskim procedurama, proprioceptivnim tehnikama. Treba naglasiti da manuelna terapija, iako značajan deo ukupnog tretiranja funkcionlanih i degenerativnih poremećaja, koji pogađaju lokomotorni aparat, treba posmatrati u širem okviru lečenja. U okviru same manuelne medicine postoje određene terapijske procedure, koje zbog potencijalnog rizika koji nose, zahtevaju poslebnu pažnju i zbog toga treba da ih sprovode sručno osposobljeni terapeuti

Kiropraktika – Vid manuelne terapije koja naglašava procenu, lečenje i prevenciju mehaničkih poremećaja mišićno-skeletnog sistema, posebno kičmenog stuba, ali i ostalih zglobova.

Indikacije:lečenja akutnog i hroničnog bola u kičmenom stubu (diskopatija, diskus hernija, cerviko brahialgija, lumbo išijalgija) i zglobovima (rame, lakat, zglobovi šake, kuk, koleno i zglobovima stopala) kao i kod sportskih povreda (uganuća zglobova i povreda mišića).

Najčešće kontraindikacije za primenu manuelne terapije su: akutni inflamatorni procesi, maligna stanja,  obimne degenerativne promene, vertebralna bazilarna isuficijencija, hipermobilnost, psihološke promene (neuroza, depresija, histerija).

Manuelna tehnika – najčešća pitanja i odgovori

1. Šta je manuelna tehnika i kako deluje?

Manuelna tehnika podrazumeva različite postupke koje terapeut izvodi rukama, sa ciljem da poboljša pokretljivost zglobova i mekih tkiva, smanji mišićnu napetost i ublaži bol. U zavisnosti od problema, mogu se primenjivati mobilizacija, manipulativne tehnike, istezanje i druge metode prilagođene konkretnom stanju pacijenta.

2. Kod kojih tegoba se najčešće primenjuje manuelna terapija?

Manuelna terapija može se koristiti kod bolova i ukočenosti vrata i leđa, ograničene pokretljivosti, mišićnih spazama, određenih problema sa kičmenim stubom i zglobovima, kao i u rehabilitaciji nakon pojedinih povreda. Da li je određena manuelna tehnika odgovarajuća zavisi od uzroka tegoba i zdravstvenog stanja pacijenta, zbog čega je važna prethodna stručna procena.

3. Da li je manuelna terapija bolna?

Tretman ne bi trebalo da bude izrazito bolan. Kod ukočenih, napetih ili osetljivih struktura može se javiti prolazna nelagodnost, a intenzitet tehnike terapeut prilagođava stanju i reakciji pacijenta. Nakon tretmana kod pojedinih osoba moguća je kratkotrajna osetljivost ili osećaj sličan onom posle fizičke aktivnosti.

4. Kako izgleda jedan tretman manuelnom tehnikom?

Pre tretmana terapeut procenjuje problem, pokretljivost i područje u kojem se javlja bol ili ograničenje. Zatim bira odgovarajuće manuelne postupke i njihov intenzitet. Tretman nije isti za svakog pacijenta – tehnika i pristup zavise od simptoma, opšteg zdravstvenog stanja i cilja rehabilitacije.

5. Koliko tretmana manuelne terapije je potrebno?

Ne postoji isti broj tretmana za sve pacijente. Kod nekih problema poboljšanje pokretljivosti ili smanjenje tegoba može se osetiti već nakon nekoliko dolazaka, dok hronična i složenija stanja mogu zahtevati duži plan rehabilitacije. Nakon procene terapeut može dati realniju preporuku o dinamici i broju tretmana.

6. Da li se manuelna terapija može kombinovati sa drugim vrstama fizikalne terapije?

Da. Kada za to postoji potreba, manuelna terapija može biti deo šireg programa rehabilitacije i kombinovati se sa kineziterapijom, masažom, elektroterapijom, laserom, ultrazvukom ili drugim procedurama. Cilj nije primeniti što više terapija, već napraviti kombinaciju koja odgovara konkretnom problemu i fazi oporavka.

7. Kada manuelna terapija nije preporučljiva?

Manuelne tehnike nisu odgovarajuće za svako zdravstveno stanje. Poseban oprez potreban je kod svežih povreda i preloma, akutnih zapaljenskih procesa, određenih neuroloških i vaskularnih problema, ozbiljne osteoporoze i drugih stanja kod kojih bi određena tehnika mogla predstavljati rizik. Zato tretman treba da prethodi stručna procena, a kod određenih zdravstvenih problema i konsultacija sa lekarom.

Imate bol, ukočenost ili ograničenu pokretljivost?

Nemojte nasumično birati terapiju. Zakažite procenu u FizioLife ambulanti u Nišu i dozvolite terapeutu da proceni da li je manuelna tehnika odgovarajuća za vaše tegobe i koji pristup rehabilitaciji vam najviše odgovara.

Pozovite 061/1500534 i zakažite termin.

FizioLife – stručan i individualno prilagođen pristup vašem povratku pokretu bez nepotrebnog bola.